Континуирани рад Горске службе спасавања Србије на превенцији и спасавању базира се на успостављању јединственог система заштите и спасавања на неприступачним теренима, који је у сагласности са Законом о ванредним ситуацијама Републике Србије и системом заштите и спасавања на територији наше земље.
То подразумева успостављање стандардизоване обуке спасилачког кадра, јединственог система лиценцирања спасилаца за спасавање у свим условима, повезивање за свим елементима заштите и спасавања у земљи, повезивање у систем обавештавања и јављања у случају несрећа, одржавање и обнављање спасилачке опреме, унапређење територијалне организације службе кроз оснивање неопходног броја станица Горске службе спасавања Србије и др.
ОБУКА
ГСС Србије највише времена и средстава улаже управо у обуку, јер је добра и систематска обука полазиште за добијање квалитетних спасилаца, па самим тим и врхунске спасилачке службе, спремне да одговори на сваки од добијених задатака на подизању безбедности, заштити и спасавању грађана.
Постати Горски спасилац је дуготрајан процес који подразумева савладавање основних модула из области ски патроле и општих планинских услова. Основни циклус траје око годину дана уз још толики период практичног рада на терену. Након тога је могуће определити се за неке више нивое усавршавања и специјалистичке курсеве.
Током обуке, кандидати уче следеће области:
- медицину
- технику
- оријентацију
- боравак у планини лети и зими
- опасности у планини
- организацију спасилачке акције
- коришћење формацијских и
- импровизованих средстава за
- пружање помоћи
- комуникацију на терену
- евакуацију жичаре
- дежурство у ски патроли
- претраге за несталим лицима
- и многе друге.
ЛИЦЕНЦА
Ниво спремности спасилаца за учешће на спасилачким дежурствима, спасилачким обезбеђењима и спасилачким акцијама непрекидно се проверава. Спасиоци Горске службе спасавања Србије дужни су да једном годишње положе испите из физичке припремљености, писмени и усмени испит из медицине и испит технике евакуације жичаре, да би добили дозволу за рад (спасилачку лиценцу) која важи годину дана.
Поред ове, основне лиценце, спасиоци тима за спасавање у вертикалним условима имају обавезу да полажу испите за добијање дозволе за спасавање у вертикалним условима, која се обнавља на две године.
Спасиоци Горске службе спасавања Србије су изразито обучени за спасавање у свим срединама, а многи су сертификовани и на међународном нивоу.
САРАДЊА
Горска служба спасавања Србије има изузетну сарадњу са Планинарским савезом Србије, Војском Србије, Министарством унутрашњих послова Србије, Сектором за ванредне ситуације МУП-а Србије, РСХЦ, Скијалиштем Србије и Специјалном антитерористичком јединицом.
Многи примери успешно реализованих здружених вежби приказали су висок ниво сарадње Горске службе спасавања Србије са свим субјектима, али и могућности и правце за њено унапређење.
ГСС Србије је потписник уговора о међународној сарадњи регионалних националних служби спаса-вања у неприступачним теренима, чији су потпис-ници још Горска служба спасавања Словеније, Хрватска горска служба спасавања, Горска служба спасавања Босне и Херцеговине, Горска служба спасавања Црне Горе и Горска служба спасавања Македоније.
Овај документ подразумева предузимање заједничких напора на унапређењу спаса-вања, а у случају већих катастрофа стављање својих могућности у службу заштите људских живота и имовине у целом региону.
ТЕРИТОРИЈАЛНА СТРУКТУРА
Спасиоци Горске службе спасавања Србије организовани су у ГСС станице по територији целе земље.
Процес формирања ГСС станице је дуготрајан и захтева велику подршку локалне самоуправе и организација у виду материјалне и нематеријалне помоћи за реализацију школовања спасилачког кадра у малим срединама, снабдевања станице опремом неопходном за извођење спасавања у различитим срединама, проналажења просторија и возила за потребе ГСС станице и др.
Тек кад су наведене ставке реализоване, може се рећи да је процес образовања станице у једној средини доведен крају и да је од тог момента станица у великој мери способна самостално да се носи са свим задацима, без потребе на знатно ослањање на станицу Београд, која је у овом тренутку најоперативнија станица у земљи у погледу могућности да самостално и потпуно изведе комплетну акцију спасавања на сваком терену.
Наравно, по успостављању свих станица, и даље остаје да се код најобимнијих акција спасавања (у случају већих природних катастрофа, озбиљнијих удеса, падова ваздухоплова, комплексних спасилачких акција у стени или јами, масовних претрага терена за несталим лицима, али и у случајевима проглашења ванредних стања и ванредних ситуација) анга-жују сви расположиви капацитети службе; спасиоци, опрема и возила из свих станица упућују се на место несреће.
У току 2013. године је извршено укључење спасилаца у рад општинских, градских и окружних штабова за ванредне ситуације у срединама у којима то није већ учињено. На овај начин је убрзано формирање и развој ГСС станица и подигнута на висок степен могућност ГСС станица за извођење спасавања у различитим доменима на локалном нивоу.
